Пређи на садржај

Административна подјела Кине

С Википедије, слободне енциклопедије

Народна Република Кина је подјељена на 34 административне јединице. Под суверенитетом државе налазе се двадесет и двије провинције, пет аутономних области, четири државна градска округа и два специјална административна региона. Тајван је под контролом непризнате државе Републике Кина, али га Народна Република Кина сматра својом двадесет и трећом провинцијом.[1]

Дио Кине без Тајвана и специјалних административних региона се назива Континентална или Копнена Кина. Дио Кине без ових територија, као и без аутономних области се још назива и Унутрашња Кина.

Административне јединице НР Кине

[уреди | уреди извор]
Административне јединице НР Кине
Административне јединице НР Кине
1
5 аутономних области у НР Кини, представљају административно-територијалне јединице највишег нивоа. Подјела НР Кине на провинције и аутономне области је уведена по узору на, тада сусједни, СССР. За разлику од провинција, у аутономним областима значајан број грађана чини не-Ханско становништво. Укупна површина аутономних области је 47,24% територије НР Кине.
2
22 провинције у Кини су најчешћи облик административно-територијалних јединица највишег нивоа. Заједно са аутономним областима и државним градским окрузима, директно су под контролом централне власти.
3
4 градска округа су једна врста општинске власти у великим градовима НР Кине, који су под директном контролом централне власти државе и сматрају се посебним јединицама државе. У суштини, то су енклаве централне власти у сусједним провинцијама или аутономним областима.
4
2 специјална региона су посебне административно-територијалне јединице НР Кине који имају висок степен аутономије. У суштини, ове јединице су независне у свим питањима изузев одбране и спољне политике. Овакав статус тренутно имају Макао и Хонгконг.[2]
5
1 провинција изван контроле НР Кине је спорна територија острва Тајван са околним острвима.

Списак административно-територијалних јединица НР Кине

[уреди | уреди извор]
Симбол
(у боји)
Име региона/
провинције
HASC Администр.
центар
Површина
км²
Становника
(2010)
Етнички састав
      Аутономне области
1 广西 Гуангси CN.GX Нанинг 235 001 46 026 629 Хан Кинези-62% Џуани-32% Јао-3%
2 宁夏 Нингсја CN.NX Јинчуан 52 188 6 301 350 Хан Кинези-65% Хуејци-34%
3 新疆 Синкјанг CN.XJ Урумчи 1 743 441 21 813 334 Хан Кинези-41% Ујгури-45% Казаси-7%
4 西藏 Тибет CN.XZ Ласа 1 178 441 3 002 166 Хан Кинези-6% Тибетанци-93%
5 内蒙古 Унутрашња Монголија CN.NM Хохот 1 181 104 24 706 321 Хан Кинези-79% Монголи-18% Манџури-2%
      Провинције
6 安徽 Анхуеј CN.AH Хефеј 140 455 59 500 510 Хан Кинези-99%
7 甘肃 Гансу CN.GS Ланџоу 459 233 25 575 254 Хан Кинези-91% Хуејци-5% Дунгсјани-2% Тибетанци-2%
8 广东 Гуангдунг CN.GD Гуангџоу 178 341 104 303 132 Хан Кинези-99% (језичка шароликост)
9 贵州 Гуејџоу CN.GZ Гуејанг 174 976 34 746 468 Хан Кинези-62% Мјао-12% Буји-8% Дунги-5% Туџјајци-4% Ији-2% Гелаојци-2% Шујци-1%
10 江西 Ђангси CN.JX Нанчанг 171 041 44 567 475 Хан Кинези-99%
11 江苏 Ђангсу CN.JS Нанкинг 98 285 78 659 903 Хан Кинези-99%
12 吉林 Ђилин - Кирин CN.JL Чангчуен 191 038 27 462 297 Хан Кинези-99% Манџури-4% Корејци-4%
13 云南 Јунан CN.YN Куенминг 388 610 45 966 239 Хан Кинези-67% Ији-11% Баји-4% Хани-4% Џуани-3% Дајци-3% Мјао-3%
14 辽宁 Љаонинг CN.LN Шенјанг 147 451 43 746 323 Хан Кинези-84% Манџури-13% Монголи-2%
15 四川 Сичуан CN.SC Ченгду 491 146 80 418 200 Хан Кинези-95% Ји-3% Тибетанци-1,5% Ћан-0,5%
16 青海 Ћингхај CN.QH Сининг 720 459 5 626 722 Хан Кинези-54% Тибетанци-21% Хуејци-16% Монгори-2%
17 福建 Фуђен CN.FJ Фуџоу 122 919 36 894 216 Хан Кинези-98% Шеји-1%
18 海南 Хајнан CN.HA Хајкоу 34 438 8 671 518 Хан Кинези-82% Ли-16%
19 河北 Хебеј CN.HB Шиђаџуанг 187 240 71 854 202 Хан Кинези-96% Манџури-3%
20 黑龙江 Хејлунгђанг CN.HL Харбин 431 767 38 312 224 Хан Кинези-95% Манџури-3% Корејци-1%
21 河南 Хенан CN.HE Џенгџоу 166 310 94 023 567 Хан Кинези-99% Хуејци-1%
22 湖北 Хубеј CN.HU Вухан 185 673 57 237 740 Хан Кинези-95% Туцејани-4%
23 湖南 Хунан CN.HN Чангша 211 231 65 683 722 Хан-90% Туџјајци-4% Мјао-3%
24 浙江 Џеђанг CN.ZJ Хангџоу 106 078 54 426 891 Хан Кинези-99%
25 山东 Шандунг CN.SD Ђинан 156 219 95 793 065 Хан Кинези-99%
26 山西 Шанси CN.SX Таијуан 204 846 37 327 378 Хан Кинези-100%
27 陕西 Шенси CN.SA Си'ан 149 708 35 712 111 Хан Кинези-99%
      Државни градски окрузи
28 北京 Пекинг CN.BJ Пекинг 16 808 19 612 368 Хан Кинези-96% Манџури-2%
29 天津 Тјенцин CN.TJ Тјенцин 11 943 12 938 224 Хан Кинези-97% Хуејци-2%
30 重庆 Чунгкинг CN.CQ Чунгкинг 82 403 28 846 170 Хан Кинези-94% Туџјајци-5%
31 上海 Шангај CN.SH Шангај 6 500 23 019 148 Хан Кинези-99%
      Специјални административни региони
32 Макао MO Макао 27 541 200 Хан Кинези-92% Филипинци-3% Европљани-3%[Напомена 1]
33 Хонгконг HK Хонгконг 1 095 6 864 346 Хан Кинези-95% Енглези-4%
      Провинција изван НР Кине
34 台湾 Тајван TW Тајпеј 36 178 23 069 345 Хан Кинези-98% Гаошани-2%
- Народна Република Кина CN Пекинг 9.662.593 1.363.249.758

Напомена

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Од Европљана у Макаоу, најбројнији су Португалци 1,5%, Енглези 1,5% и други.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Administrative divisions of China”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2010. г. Приступљено 17. 04. 2014. 
  2. ^ Article 12, Basic Law of Hong Kong and Article 12, Basic Law of Macau

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]